Na zagrebačkim ulicama čest su prizor dostavljači na biciklima, skuterima ili čak pješaci. U bojama karakterističnima za dostavnu službu za koju rade, žuti i plavi ruksaci na leđima vrijednih ljudi prenose brojne obroke. No, ono što mnogi ne znaju, ili jednostavno nemaju potrebu koristiti, je mogućnost naručivanja i nekih proizvoda.
Tako se na aplikacijama za dostavu, uz restorane mogu naći i trgovine mješovitom robom, trgovine za kućne ljubimce. pa čak i ljekarne i knjižare. Jednu od tih mogućnosti odlučila je iskoristiti Zagrepčanka, no uskoro je požalila. “Mala je došla doma s pričom da nigdje u knjižnicama nema lektire, da njoj hitno treba knjiga”, započela je svoju priču.
“Jedna od onih klasičnih scena između klinca i roditelja, kad ti dijete doslovno večer prije dođe da treba nekaj za školu ujutro. Njoj je trebala knjiga, ‘Kako ubiti pticu rugalicu’, i nije ju našla u knjižnicama. Ok, nemam puno opcija. Otišla sam u tu aplikaciju di inače hranu uzimamo, našla knjižaru i naručila knjigu”, nastavila je.
‘Daj si knjigu pomiriši’
“Dost brzo je to čak i došlo, knjiga je bila lijepo predana u papirnatoj vrećici knjižare. Dok je kćer bila na treningu, ostavila sam vrećicu u hodniku. Kad je došla doma, s vrata mi se dere da kaj sam naručila, kaj imamo mek za večeru. Gledam s kauča, niš mi jasno. Dolazi ona u boravak i odmah ja skužim u čemu je riječ”, priznala je.
“Velim joj: ‘Daj si knjigu pomiriši’, dok je ona otvarala vrećicu. Miris iz torbe dostavljača uvukao se u knjigu, pa je imala aromu svega kaj su zadnjih dana jeli Zagrepčani. Poterala sam ju u sobu da to čita. Iskreno, nije to baš u redu. Dobro, knjiga je bila u vrećici, ali ak se dostavlja dok pored nje stoje nečiji kebab i burek, ne samo da će poprimiti miris, mogla bi se i zmastiti ili nekak zaprljati. A vidjeli smo valjda svi, nekidan, kak njima zgledaju te torbe. Fuj, bljak”, zaključila je.
