Želja za slatkim ponekad je toliko jaka da čovjek nema druge opcije, nego pokušati je utažiti. Ako pak čokolada ili neki bombon ne mogu pomoći, potrebno je potražnju dići na višu razinu. Upravo to napravila je Zagrepčanka, kojoj je kolač ubrzo i prisjeo.
Naime, u poruci redakciji opisala je kako je muža nagovorila da krene u potragu. “Jeo mi se baš neki kremasti kolač, nisam htjela otići do nekog lanca pekarnica i uzeti njihov proizvod. Željela sam okus, autentičnost, kremoznost. Kad sam to rekla dragome, skoro me poslao u rodno mjesto, hehe. Ali zbog mira u kući se smilovao i pronašao neku slastičarnicu na putu do doma”, pojasnila je.
“Nervozno me pitao kaj bi ja jela i brzinski sam nabrojala dvije vrste koje su mi zapele za oko. Išao je sam, ja sam s djetetom ostala u autu. Vratio se za 5 minuta s ‘robom’, te vežući pojas u autu kroz zube dobacio ‘Evo ti, četiri šnite prek 13 eura’. Zinula sam i rekla ‘Mooolim’, jer iako sam našla cjenik na netu, nisam ja zbrajala koliko bi to moglo doći. Izgleda da mora čovjek na takav način razmišljati”, dodala je.
‘Za te novce doma familiju nahranim’
“Kolači su bili korektni, ukusni, sočni, ovaj s bundevom je bio baš zanimljiv… ali ono… više se isplati kupiti cijelu tortu i potrošiti malo više novca, pa se krkati 2-3 dana, dok se to ne pojede. Ili se jednostavno suzdržati, jer čini mi se da si ne bum tak skoro priuštila kolače. Kad je to postao luksuz? Za te novce doma familiju nahranim”, istaknula je.
“Skuplje sam platila jedino u jednom lokalu u centru, ali tamo sam mamu odvela jer je imala jaku želju, pa smo pojele kolač i popile kavu. Cijene njihovih slastica bile su pak 5-6 eura u prosjeku”, zaključila je.
