Na prvu pomalo hladna i daleka, rekla bih čak čudnjikava. Tako sam doživljavala jednu Ivu. Moram priznati, čak sam je se pomalo i bojala, a sada znam i zašto. Iz tih tamnih očiju vidiš dušu koja može i zna pročitati tvoju, koja doista s nepodnošljivom lakoćom vidi što si i tko si zapravo.
Prolazile su godine i igrom slučaja, shvatila sam da jedna Iva zapravo sve samo ne hladna i daleka. Iva je osoba čija duša osvaja i izvire iz svake pore njezina tijela i koju jednostavno moraš obožavati. Ista ta Iva trenutno se nalazi u bolnici Sv. Duh, a ona i njezin Junak uskoro će postati roditelji. Brojimo sitno, ne spavamo danima, piše si međusobno naše malo društvo i s njom prolazi doslovno svaki trenutak tog blaženog stanja i svega što ono donosi. Naša prijateljica, genijalka s najboljim rukavicama i šeširićima ikad, postat će mama ljudi, OK, pomirili smo se s činjenicom da je nedavno postala i supruga, ali ovo je sada točka na i – naša Iva dobit će uskoro svoju malu točkicu koja će ju učiniti potpunom i kompletnom ženom. Fantastično!
”Ja sam majke mi bila trudna s Ivom, pogledajte me kolika sam’‘, kroz smijeh govori jedna od djevojaka koja je svako jutro, baš kao i Iva, jela onaj poznati ”bauštelski” sendvič i sada naravno, muku muči s posljedicama ove slatke podrške. Kako kaže, dobila je deset kila, ali ne žali niti jedne, ipak će ona na kraju biti ta koja će našoj malenoj točkici (da, mi smo već odlučili da je curica) biti i kuma.
”Pretrudna si, rodi više ovo nema smisla”, smijali smo se gledajući je kako se gega s noge na nogu, puše, a njezin repić joj pritom simpatično skakuće s jedne na drugu stranu. Samo je puhala i smijala se, nikada se nije žalila i bila ona od onih koja u trudnoći vidi idealnu priliku za biti u centru pažnje. Istina, kaže njezin Junak, apetiti vezani za hranu nisu bili jednostavni za pratiti, ali nije tražila puno – recimo zadnjih tjedan dana trudnoće, željela je samo hladno mlijeko. Oduševljavalo me koliko se jednostavno i prirodno nosila sa svojom ulogom trudnice, bez dramatiziranja, plakanja, suludih zahtjeva i svega onoga što se veže uz jednu ženu koja se nađe u ovakvom stanju. Zapravo, naučila me kako je trudnoća nešto sasvim jednostavno i da je zaista istina ono što je govorila: ”Bit će ti onako kako si sama napraviš, ako odlučiš da ti je teško, onda će ti biti teško i obratno”, rekla je jednom prilikom i ono što govori, zaista pokazala i u svojim djelima iz kojih smo, sve mi buduće majke, jako puno mogle naučiti…
Još par sati i dolazi točkica. Curica, nada se ženski dio i nekako više u to i ne sumnjamo, odlučili smo da je to – to. I pazite ovo, samo par sati prije poroda, ona nam piše, kao da se ništa ne događa. Znam, srce joj sigurno tuče kao lude i tom pametnom glavom sigurno se stvara pravi vrtlog misli i postavlja bezbroj pitanja, ali baš kao i u situacijama kada me jedna Iva smirivala zbog nekih mojih padova i razočarenja, sigurno sada smiruje, jednako vješto i učinkovito i samu sebe jer ona je – ipak Iva! Znamo, teško je, takva žena s tolikim srcem sigurno u sebi proživljava pravi košmar emocija, ali ona ih zadržava za sebe i tako lako se s njima nosi, nepodnošljivo lako ih podnosi.
I na kraju, veliki zagrljaj za Junaka naše Ive koji je za nju, i puno više od toga…
”Ostat ćeš uvijek naša kraljica, samo neka beba požuri jer ne možemo više ni jesti, ni piti, ni čekati! Brže to malo!” Z.
”Plačem danima od sreće zbog tebe, hvala ti na ovome” J.
”Ti si veliki borac i snažna ličnost i ovu bebu podignut ćeš i usmjeriti u život da bude snažna, pametna i prava mala ratnica poput tebe” A.
”Iako se kažu da su svi ljudi zamjenjivi, ti nama nikako nisi. Ostani jedinstvena i brzo nam se vrati!” T.
”Jedva čekam vidjeti malu Ivu” D.
”Dobrodošla u klub kreatora novih naraštaja!” S.
”S drugim će biti lakše!” L.
