Svakodnevni život njihova je inspiracija. Kako bi pomogli barem malo nekome tko prolazi situacije kao i oni, Dražen i Ivana odlučili su otvoriti svoj YouTube kanal. Oni su prvi hrvatski YouTuberi s cerebralnom paralizom.
Draženu nije ništa teško napraviti za njegovu Ivanu. Svoju ljubav pokazuju pred jako puno ljudi koji prate njihove zgode i nezgode jer žele stati na kraj predrasudama. I sve to rade zajedno, tako im je lakše prolaziti kroz probleme s kojima se susreću.
“Danas normalni ljudi ne razumiju da smo mi isto jedan dio života, da možemo isto kao i oni, ali nam treba više vremenski možda. Ako vi perete suđe, ako vama treba pet minuta, Ivani i meni možda treba pola sata”, rekao je YouTuber Dražen Mikita.
U vezi su skoro dvije godine. Dražen kaže – za njega bila je to ljubav na prvi pogled.
“Upoznali smo se u srednjoj školi, a zapravo se ljubav rodila tek kasnije kad smo krenuli u udrugu zajedno”, prisjetila se Ivana Studen.
“Mogu jedino reći kad je ušla u udrugu da kad sam je vidio da sam rekao: ti si moja i Božja, ničija druga”, govori nam Dražen.
S YouTube kanalom prva je počela Ivana, pa je u sve to nakon godinu i pol dana veze uključila i Dražena.
“Nisam ja to baš previše u javnosti, više je to bilo u mojoj sobi kao početnički videi. I onda je došao Dražen i onda sam mu pričala. Kad smo otišli prvi put na ljetovanje s mojom mamom, onda sam mu ja rekla zapravo da ja snimam za YouTube, da jel bi htio i on i tako smo nekako. On je htio zajednički kanal, a ja sam mu rekla da prvo pričeka da budemo malo dulje u vezi”, dodaje Ivana.
S vremenom posvetili su više pažnje montiranju videa. Inspiracija im je doslovno svakodnevni život.
“Kaj se tiče snimanja videa, to vam je ono, ja ću reći nešto, ti samo podupri i to je to. A u principu što se tiče montiranja to je sad već malo zeznuto”, objašnjava Ivana.
Nije im lako nositi se s bolešću koju imaju. Ali, drugima žele pokazati da koliko god da je teško, ne trebaju odustati.
“Užas. Baš ono u nekim tako situacijama, svojim privatnim ili ovoga, i koliko puta znam Draženu rekla ‘zašto baš ja’, nekako baš mi je teško prolaziti i to sve i onda on je ipak tu sa mnom pa ajde. S njim prolazim, toliko i toliko s mojima prolazim, ali s njim najviše, zapravo se njemu više otvaram čak nego svojima doma. Tako i on isto sa mnom i onda nekako jedan s drugim prolazimo i dobre i loše situacije”, govori.
Ovaj mladi par priznaje nam kako se znaju i posvađati kad snimaju. No, ne treba im dugo
da se pomire.
“Naša svađa ne traje dva sata, nego ono, pet minuta posvađamo se i poslije toga je mir”, otkriva.
Nije im lako s financijama. Ivana je bezuspješno tražila posao, a Dražen je volontirao kao fotograf. Priznali su nam što bi bio njihov idealan odmor.
“Ja sam za ležanje u krevetu i ispijanje koktela”, kaže Dražen.
Ivana je ipak više za aktivnosti.
“Ja jesam ovako osoba s invaliditetom, malo teže se krećem, ali ja volim biti jako u pokretu, meni je ono, sjediti negdje sat vremena na kavi meni je to predugo”, kaže.
Otkrili su nam i koji im je najdraži video koji su dosad snimili.
“Korčula definitivno. Imali smo romantičnu večeru i dok smo se zezali ja sam primila čašu da ću ga zaliti i on je meni ovako trknuo i čaša je odletjela. Prvo je pala, u stativ lupila i onda je pala s trećeg kata zbog čega su se susjedi drugi dan pričali da se čuo zvuk kao da je netko razbio staklo i prozor, a nas dvoje smo se samo pogledavali i šutjeli jer smo znali što se desilo”, priča Ivana.
Dražen i Ivana kažu i kako su vjerojatno jedini na YouTubeu koji ne snimaju nikada dvaput isti video. A evo što su poručili svima koji ih prate:
“Nemojte odustati”, poručuje Ivana, a s njom se slaže i Dražen.
Od snimanja zasada ne mogu zarađivati dovoljno, ali planiraju da će od toga ipak više zarađivati u budućnosti. No, razmišljaju napraviti I korak dalje.
“Jako je težak život u Zagrebu. Razmišljamo da bismo možda otišli u susjedni grad možda čak razmišljamo da bi otišli iz Hrvatske”, kaže Dražen, a Ivana dodaje da je to još daleka budućnost.
No, I dalje će nastaviti pomagati ljudima koji su u sličnoj situaciji kao oni i pokazati da I osobe s cerebralnom paralizom mogu same kreirati svoj život. Ma koliko god se to možda činilo teško.
