Penjanje na krov njoj nije problem. Hrabra i radišna 22-godišnja dobrovoljna vatrogaskinja Ponos je Hrvatske. Smatra da žene mogu sve isto kao i muškarci, a od onog što voli ne misli odustati. Gas, sirene, i kreće! Tako izgleda radni dan dobrovoljne vatrogaskinje Željke. Uz svoj posao u trgovini, ova 22-godišnjakinja u slobodno vrijeme odlazi na intervencije kada je to potrebno.
“Dobijemo poziv od centra veze da se radi o požaru ili bilo čem ostalom, dolazimo u DVD, spremimo se i krećemo”, objašnjava nam Željka Brelić.
U vatrogastvo se zaljubila još dok je bila mala djevojčica. Njen je pokojni otac bio profesionalni vatrogasac. Ona i brat odlučili su krenuti njegovim stopama.
“S obzirom da je tata bio profesionalni vatrogasac i sto puta smo bili s njim i u smjeni, na poslu, i gledali vozila, opremu i sve ostalo, tako da tu se rodila ta ljubav prema tome i onda sam se upisala u DVD. Krenula sam od mladeži i na natjecanja. Kad sam navršila 18 godina, završila sam za vatrogasca. Trenutno sam vatrogasac prve klase i još sam uvijek tu i ne dam se”, ponosna je ova hrabra djevojka.
Željka prkosi svim predrasudama. Penje se po krovovima, pomaže u intervencijama skidanja dimnjaka. Samo DVD Resnik nakon zagrebačkog I petrinjskog potresa imao je 276 tehničkih intervencija što je otprilike 1070 radnih sati. Željka je skupila njih 60, što je popriličan broj.
“Svako to skidanje dimnjaka s krova, bilo čega je bilo dosta naporno i teško zato što se radi o visini, tu je i strah i sve ostalom ali evo, i to smo prošli”, rekla nam je Željka i dodala da svatko mora imati barem malo straha u sebi, jer ako ga nema, opasan je i za sebe i okolinu. Istaknula je i što misli koji je njen najhrabriji potez.
“S koliko god ljudi da sam pričala, svi su bili u šoku, jedna žena na tolikoj visini, hoda, šeće, radi sve najnormalnije tako da vjerojatno to”, govori.
Samo je jedna profesionalna vatrogaskinja u Zagrebu, dok ih je u Hrvatskoj tek 31. Dobrovoljnih operativnih vatrogaskinja u Hrvatskoj je 2129. Definitivno bi ih trebalo biti više, smatra Željka kojom se ponose njeni kolege, a jedan od njih je i Tomislav Antolović, zapovjednik DVD-a Resnik.
“Svi za jednog, jedan za sve. Praktički jedna od nas, mi smo svi uz nju, ona je uz nas. Bilo koja intervencija, bilo kada, bilo gdje, kada se naravno može, budući da je ovo na dobrovoljno volonterskoj bazi tako da ona je tu uvijek kada može i mi ostali kolege”, rekao je o mladoj vatrogaskinji.
Zapovjednik vjeruje u Željku i misli da može postići još više. Ako i postoje predrasude prema vatrogaskinjama, one ih demantiraju.
“Smatram da da, može biti uspješna profesionalna vatrogaskinja, pa već postoje profesionalne vatrogaskinje koje su jednake pred muškima ne vidimo u tome problem mi kao DVD, ako postoje predrasude te predrasude se mogu prekinuti jer se dokazuju svojim radom, ženske vatrogaskinje, tako da po meni ne vidim problem po tom pitanju”, rekao je.
Željkin je san da u budućnosti usavrši svoje znanje.
“Voljela bih završiti tu školu, ali s obzirom na trenutnu situaciju niti imam vremena za to zbog svog primarnog posla, a ne mogu sad otići u školu da ne radim, tako da, možda jednog dana i budem.”
Privatni život , kaže, ne pati joj zbog posla. Neki se prioriteti kod nje ipak moraju znati. Priznaje nam da je muškim vatrogascima ipak nešto lakše.
“Pa kad se usporedi s jednim muškarcem puno je teže zato što smo i fizički slabije i neke stvari prihvaćamo možda drugačije nego neki muškarci tako da, dosta je teže, ali evo nosimo se s tim.”
U ovom poslu vatrogasci i vatrogaskinje nagledaju se svega. Željka nam je otkrila što njoj najteže pada.
“Najviše me pogađaju stvari kada dolazimo do ljudi koji su onako stariji i dosta bespomoćniji, bakice i djedovi, tako da nekako mi to najviše bude najteže kad njih vidim.”
Ali od onog što voli, Željka ne misli tako lako odustati. Ohrabruje i druge da se okušaju u ovome što ona radi.
“Meni je to jako lijepa stvar, super mi je s ekipom i sa svim ostalim tako da definitivno bih preporučila svakom tko god može neka proba”, zaključila je Željka.
