Satirična priča o jednom dolasku Hercegovca u Zagreb.
Nastavak priče o dolasku Hercegovca u Zagreb.
‘Dobar dan, gdje ste’ – kažem svom sugovorniku s kojim želim napraviti priču po dolasku iz Hercegovine – ‘čekam Vas na Trgu bana Jelačića, požurite, moram napisati članak.’
>>>Zgode i nezgode Hercegovca u Zagrebu: ‘Mercedez je mercedez, a ostalo su auta’
>>>Hercegovac u Zagrebu: ‘Kutija ga vozi po gradu, a mene mercedez’
A on opet u svom monologu
‘Zindari kolko oćeš, ja san ugleda zvonike katedrlae, mašala, imaš šta vidit. Stanen baš nako da vidin one zvonike. Metnen ga pod sva četeri, izađen, poklonin se i prikstin se dvaput. Vidin da su dva zvonika. E, to je ono što san doša vidit. Mislin se u sebi, e da mi imamo vaku crkvu u Tribistovu, di bi nan bijo kraj. Molit u vako velikoj crkvi, pa tu ti đava ne mere ništa.
Imamo mi u Tribistovu dvi, nismo se mogli dogvorit di je sridina sela, pratar jedno, Maćan drugo. I dvi crkve! Ja san udarijo 270 nadnica samo da naša crkva bude veća od njijove. Uvik su nas učili kad je crkva otvorena moraš se poklonit kad iđeš isprid crkve. Tako san i ja jednon Matu natra, ima san pun džep stina, i da se nisan mora poklonit stiga bi ja njega! Dobijo bi škriljku u ćivericu.
Taman oću opet u mercedeza, kad telefun mi zvoni, vidin brojove one novinarke. Pilps novi, brojove veliki, vidin ji kroz one ribok sunčane naočale. Neću joj se javit neka čeka. Mislin se, i Papa je s mercedezon doša na Trg, njegov je bio na dva boja, ali moj je mercedez orginal i ko ispod čekića. Ja malo zakočin, da vidin katedralu, oni trajvan iza mene zvoni li ga zvoni.
Stani pajdo, manen mu rukon, vidiš da gledan kolko ima zvona, taman Zdravomarija? Di će tvoje zvono utrnit Zdravomariju? Doćeš, kud si navalijo. Molaj malo! Stanen, velin sebi, deder vidi radi li štop da me nije nedaj Bože trajvan prokinio s prkna dok san se prikstijo. Ne mogu doć s obataljenin mercedezom na Trg. Mislin se sad kad dođen na Trg, ko je ta novinarka, a pripozna ćeme?
Ulazin brte, naroda ko u Lovreću za Svetoga Duva, a trajvani tamo-amo. Auta nigdi ni za lika. Vidin naslonili na zid ona bacikla. Tako je u nas jedan bijo, pisa pismice i vozijo baciklo. Pitan ga ja jednon – a što ti je njiva neuzorana? On će meni – ja san baciklist, pisnik!
Gledan ga ja i velin mu – momak moj lati se ti motike, a bacikla voze samo dica i budale. Pismice piši zimi. Je ti neka pismica kad tica piva na grani- ako ti smeta, kemaneom je prokini – odletit će! Šta će dugo raditi, to joj je posa, nek piva. Potok teče nizbrdo, pa neće uzbrdo. Muško voli žemsko, a žemsko muško. Pa kako će biti drukčije. I to ti pismice. Zapvian mu ja svoju pismu: Mala moja materina mala, ja se ženin bi li se udala!
Moj je merđo na četeri kola, u njem ćete provozati lola! A koja će tebi sisti na baciklo? Nabavi nešto na četeri koleta. Odi u Njemačku, godinu, dvi, na gispu se dobro zaradi pa kupi polovna mercedeza. Bogarami on se zamisli! Mislin se, moran ga malo nasvitovat. E, znan ti ja čovika tamon, iman zapisan broj telefuna, doli mi je u izbi na žaki od cimenta. Oden ja po ti broj, velin mu nazovi i reci da san te ja posla. On je Vrankvurtu, a ja san ti tamo bijo na teknici, vozio sam vibrator. Sad da se ne valin, veda te svitujen ko brata. Kad tamo dođeš nemoj trošit nego šćedi. U mišalici uvik moreš oprat robu, kad je opereš od cimenta. Ona konzerva na kojoj piše Und i uslikan ćuko, to je za ćukenja, nemoj je kupovat neka je jeptina. Imaju oni konzerve i za mačke, na njoj je slika mačke i piše Kace. Vidi na kojoj je goveče ili krme, to je za isana, a nije za ajvana. Ima i za isana jeptini konzerava. Ona s rogovin ti je dobra, jerbo je moreš ugrijat kad lipe katran.
Slušaj dobro, kad ćeš u crkvu, onda lipo metneš od žake cimenta onu sridnju kartu na asvalt, onda metneš košulju i gaće. Onda to lipo, imaš oni kutija, metneš ji priko toga. Pritraš dva tri puta valjak ili auto i to ti je ispeglano. Zakači mašlu i gledaj kakve boje nose Švabe. Bilu košulju obuci u crkvu. Prodavaonica se zove CA i u njoj toga imaš kolko oćeš i to jeptino. Kad peglaš bilu košulju, gledaj da nema slova na kutiji jerbo se ona zalipe na košulju. Tako je meni jednon, nisan gleda na košulji pisalo, ono đavlije kad se muški vole. Nisan gleda šta je u novinan. Vidin da me gleda neki Švabo čudno kad san ulazijo u crkvu, a i pratar me nekako ispod oka gleda. Bio je hrvatski pratar iz Imackoga, i on – ni jedan ni dva, nego na kraju mise kaže – dolično se oblačite bez slova! Odman san skonta da je to meni.
Taman izađen prid crkvu, kad oni Švabo će meni – kom, vifil kosten? Skinen onu košuljetinu bacin mu je, i velin eto ti, nosi je besplatno. Niks kosten. A on meni kom, gema…, majne ause… Odman san skonta da je na toj košuljetini bijo pogrdan napis i onda se sitin kad san prija nedilju dana iša po štrucu i konzerve, jerbo san u grupi naučio jezik, da san vidio toga Švabu kako se s nekin muškin drži za ruku…. Makni đavla o sebe – mislin se – i ja njemu kažen – vek Švabo… nisan ti ja oni koji misliš. Ih doša u Dojčland zaradit za mercedeza i oženit se kako Bog zapovida! Dok ja to tako mislin, a ono opet moj pilps jače zvoni nego trajvan. A meni milina od oni crkovni zvona. Ajde, javin se i velin joj – alo, evo, sad ću, samo što nisan ga utra tamokare u lad. Upečio oni zvizdan, a kud ću s njin nego u lad.’
U razgovoru svom sugovorniku kažem: ‘čekaju Vas fotografi, naručila sam i kamere, dolazili Vaš kolega?’
A njegov monolog i dalje je nemoguće prekinuti.
‘Deder ti meni reci je li doša Mate?’
Odgovaram mu: ‘Koji Mate?‘
On će meni: ‘Pa oni što vozi benvejca s lavigatorom, zna ga cila Njemačka, a ti ga neznaš. Aje, dobro, ima li tu ijedna benvejac. Mislin se, eto ti benvejac. Papa, Tito i ja dolazimo s mercedezon. To ti je Zagreb. Kad dođeš s mercedezon, onda te svi poznaju i voziš na Trg. A Mate i njegov benvejac, ne mere to doć do Trga.‘
‘Oprostite, ali automobilom se ne dolazi na Trg’, odgovaram sugovorniku, ‘možda je Mate parkirao u javnoj!’
Isti tren je bio odgovor:
‘Javnoj, čujo sam za te javne po Njemačkoj, a možda ga vrag tamo i odnijo i njegov lavigator. Dićeš imat javnu pored tolko velike crkve. Oprosti mi Bože, koda toga ima u Zagrebu? U nas se pričalo o noj Mari ko da je javna. Nije imala čovika, a imala je dice, čini mi se i po dvoje u jednoj godini…. Eto ti javna, triba tu drčajinu priraniniti, zaopsumiti… Tako ja dođen na Trg, a isprisio mi se oni ćenar, i gledan kako mercedeza popeti a da ne zakačin karter, pa mogli su to malo otući, a kudan je Papa doša? Sitin se unda da ja iman broj onoga Milana iz Pogane Vlake, dok je još križa duvan, na avanu bio čudo od momka. Sitno je križa, a bijo je brz. Po cilu noć je on bio na avanu… a po danu učijo škole. Kupova ja duvan od njega jerbo je bio najjeptiniji, a duvan ko dukat…
Prošlo malo vrimena, vidin ga odjednon na televizoru, naučio brate jezik i snaša se dobro. Malo, malo on na televizoru. Pitan ti ja svoga rodijaka Juru koji je učijo škole u Zagrebu, a šta mu je to – bumo delali? On će meni – budemo raditi! Izvadin oni pilips i zovnen ga. Virova ili ne, javi se Milan otprve. Kažen mu – ne triban duvana, iman ja formaciju da si ti tu glavni, nego deder mi reci što ovi ćenar nisi malo poravna da mogu s mercedezon na Trg. On meni – bum nekaj rešil. Onda kontan, nemoj mi toji bum, pa nećeš sad minirat tu prid vlikon mason. Kad ja oden unda miniraj. Vidiš da me ljudi čekaju cili dan. Tako san ja minira i dok san bušijo rupu u kamenu ujo me akrep za sridnji prst live ruke. Nije bagav ko desni, ali je malo deblji, odvojin ga od ostali izbacin kroz caklo da se vidi, što je – je.’
