Ovog čovjeka znaju svi Zagrepčani i nude mu pomoć, no on odbija.Prepoznatljiv je i upečatljiv jer na nogama nosi velike vrećice, a brojni građani susreli su se s njim u gradu ili javnom prijevozu. I dok kod nekih izaziva čuđenje i podizanje obrva ili pak strah, drugi na njega gledaju blagonaklono i prepričavaju svoje susrete s (još uvijek bezimenim) “čovjekom u vrećastim cipelama”.
“Danas me jedan događaj prilično potresao pa vas molim za pomoć. Oko 11.15 h na stanici Botanički vrt, u tramvaj broj 9 je ušao dečko ogrnut samo nekakvom krpom, s vrećicama na stopalima. Ima oko 30 godina, visok je oko 190, ima dugu crnu kosu i bradu, sa sobom je imao plasticnu vrecu. Dala sam mu nesto novaca, odbio ih je uzeti pa sam mu gurnula u vrecicu. Ako ga sretnete, molim da ga zaustavite i pitate gdje mu se mogu dostaviti odjeca i obuca. Nisam se snašla u tom trenu da ga pitam, a na Glavnom sam vec sisla s tramvaja. Ako ga sretnete (a primjetit cete ga sigurno), molim zautavite ga i pitajte na koju adresu mogu donijeti odjeću“, napisala je jedna Zagrepčanka u Facebook grupi “Zakaj volim Zagreb”.
Na njezinu objavu mnogi su rekli kako ga znaju i prepričali svoje susrete s njim:
Znam o kome pričate ja sam mu već nudila novce,obuću,odjeću ali on nije htio ništa uzeti, samo mi je rekao da si je sam kriv za to kako mu je”
“Vidjela sam ga prošle zime na črnomercu. Pitala sam ga želi li nešto iz dućana ali je odbio. Ipak sam mu kupila zimsku kapu i kada sam mu je donijela prvo se neckao ali je na kraju prihvatio i nosio je. Možda se samo srami uzimati od ljudi..”
“On tako “brije” već neko vrijeme. Bila sam u prilici pa sam ga pitala da li je to njegov izbor ili ga je zatekla situacija. Rekao je da je – izbor. Procjenite sami, ja sam odlučila poštivati”
“Možda je stvar u pristupu prema njemu. Prilično je ponosan. Ja sam ga danima vidjala na Tresnjevci i jedno d sam se jutro “ohrabrila” , prišla sam mu i pitala da li mu mogu dati nešto? On je pitao-što to i zbog čega?Ja sam rekla-pa tak..dobre sam volje i pružila mu 20 kn. On je rekao-pa dobro..Hvala. .ostani i dalje. Uzeo,zahvalio,ja sam se okrenula i otišla. I to je bilo to”
“Lika znam od prije par godina. Takav mu je đir. Ima vrećice na nogama, crni kaput bez obzira bilo vani -30 ili +30. Svak je žrtva nekog đira..on je žrtva tog svog đira. Lovu neće, pomoć neće. Zapali gens i jebe mu se”
Pomoć ne želi, živi su svom ‘filmu’
“Pročitao sam bezbroj vaših komentara. Svi znamo sve i nitko ne zna ništa. Mislim da je kod njega stvar vrlo jednostavna. On radi kao savršeni sat koji je pomaknut. Pokazuje krivo vrijeme, ali ne ono koje mi mjerimo. Znam takve slučajeve još iz mladosti. Ako nema ključa za porihtati sat bolje ga je ostaviti na miru i računati s time da radi pomaknuto”
Sudeći po ovim komentarima “čovjek u vrećastim cipelama” živi svoj život i ne smeta nikome, nije nasilan i poštuje druge, pa čak i one koji imaju predrasude prema njemu. Ipak, možda je i najljepšu priču o susretu s njim, ispričala Matea koja je svjedočila jednom događaju u tramvaju.
“Svi su buljili u njega i njegove vrećaste cipele i odmicali se od njega da ih ne trazi sitniš….no,on se dečku koji je stajao uz njega obratio s riječima:”Ej,imas dobre suze”.Decko mu je odgovorio “i ti frende,aj kad imamo obojica vec dobre suze, ajmo odšetat na kavu,ja častim, možemo i prigrist nešto“događaj je koji je prošle godine ganula tisuće ljudi.
