Zagreb
+C

Ovako zašprehavaju Purgeri: ‘Ulet’ djevojci koji zaslužuje medalju za kreativnost

www.pexels.com

Ovo nije još jedan “ulet” na Fejsu.

“Bok, ja sam Ivan. Kaj ćeš popit?” ili “Eee, jesi li sama ovdje?”… “Imaš li Facebook?”… Uleti iliti zašprehavanja su se svela na dosadnjikave poruke na Fejsu ili suhoparnu komunikaciju vani, a doba tehnologije kao da je ubilo svaku originalnost po ovom pitanju.

A kako je to nekad bilo? Članica grupe “Osamdesete u Zagrebu” prisjetila se “zašprehavanja” prije društvenih mreža i mobitela, uleta u vremenu kada je Whatsapp bio dolazak pod nečiji prozor.

Kako kaže, glavnu ulogu u ovoj priči je odigrao njezin prijatelj.

“Bila je jedna Andrea. Baš je bila zgodna. Svakodnevno smo se susretali…. Uspravan hod, gleda ispred sebe i ništa. Ni pogled, ni osmijeh, a kamoli bok! Ja sam ju tak’ lepo pozdravljal, baš lepo! To su bili maniri dobroodgojenog Zagrepčanca. Bil sam malo zbunjen njenim odgojem jer mi nikad nije odzdravila. Nije me šljivila ni pol posto!

Ta mala lepa prolazi pored tebe svaki dan, a ti nemreš vjerovati kak’ te ne vidi. A tak’ sam bil vidljiv. Tol’ko sam se muval po zgradi, i oko zgrade da su susjedi mislili da sam postal predstavnik stanara… Tad sam upoznal više susjeda neg’ ikad, ali nju još nisam.

I tak’ jedan dan (stanovala je dva kata ispod mene) odlučio sam spustiti na njen balkon onaj telefon igračku na baterije kaj smo nekad imali. Jedan njoj, jedan je ostao kod mene. I stvarno, zazvonil sam joj…. Zvrrrrrr… Zvrrrrrr…
Daj se javi…mislil sam u sebi… Izašla je na balkon.. I javila se.
-Halo.
-Bok, ja sam Marko…
-Bok, ja sam Andrea….” prepričala je ova Zagrepčanka.

Svaka čast lepo odgojenom Purgeru, ovakva ideja zaslužila je barem kavu, a vjerujemo da ju je i dobio.

Jesu li vama neki “uleti” ostali u sjećanju? Podijelite ih s nama. Pišite nam na [email protected]

Komentari

Provjerite

Photo: Marko Lukunic/PIXSELL

(FOTO) Tužna slika siromaštva: Dok se mi radujemo uskrsnom doručku, oni se bore za život

Druga strana medalje. Komentari